Doba procvata se vratilo u Silikonsku dolinu. Kompleksi poslovnih zgrada duž auto-puta 101 su ponovo ukrašeni natpisima obećavajućih start-ap kompanija. Stanarine naglo rastu, a potražnja za otmenim vikendicama u odmaralištima kao što je jezero Taho predstavlja znak da je finansijsko stanje ljudi sve bolje. Zalivska oblast San Franciska je mesto rođenja industrije poluprovodnika, kao i kompanija iz oblasti računarstva i interneta koje su se uz nju razvijale. Njihovi izvanredni stručnjaci su stvorili mnoge fantastične izume zbog kojih svet oseća kako grabi ka budućnosti, od telefona osetljivih na dodir, do trenutnih pretraga ogromnih biblioteka i moći upravljanja dronom udaljenim na hiljade milja. Preporod poslovnih aktivnosti ove oblasti od 2010. godine ukazuje na činjenicu da se napredak ipak pokreće.
Zbog toga nas može iznenaditi mišljenje nekih ljudi iz Silikonske doline da ta oblast stagnira i da se stopa inovacija smanjuje već decenijama. Piter Til, osnivač „PayPal“-a i prvi spoljni ulagač u „Facebook“, izjavljuje da su inovacije u Americi „negde između vrlo teškog i potpuno beživotnog stanja“. Inženjeri iz svih oblasti takođe osećaju slično razočarenje. I mala, ali sve veća, grupa ekonomista smatra da uticaj inovacija u današnje vreme može da izgleda bledo u poređenju sa onima iz prošlosti.
[ … ]
Generalno, inovacije potpomognute jeftinim mogućnostima obrade cvetaju. Računari su
počeli da razumevaju prirodne jezike. Ljudi kontrolišu video igre koristeći samo pokrete tela — tehnologija koja bi uskoro mogla da nađe primenu u mnogim poslovnim oblastima. Trodimenzionalna štampa je u stanju da „štancuje“ sve kompleksniju grupu objekata i uskoro bi mogla da pređe na ljudsko tkivo i druge organske materije.
Ako ste pesimista po pitanju inovacija, mogli biste da odbacite ove navode kao „obećanje ludom radovanje“. Ali, ideja po kojoj razvoj kojim upravlja tehnologija ima samo mogućnost da nastavi istim tempom ili da se, u suprotnom, postepeno usporava, a ne i da podleže usponima i padovima, u suprotnosti je sa istorijom. Čed Siverson sa Univerziteta u Čikagu ističe da je rast produktivnosti tokom doba elektrifikacije bio neujednačen. Tokom kasnog 19. i ranog 20. veka, perioda nastanka značajnih inovacija iz oblasti električne energije, razvoj je tekao sporo, da bi se nakon toga naglo ubrzao.